Dolaskom toplog vremena vlasnici sa svojim ljubimcima češće borave u prirodi. Uživajući u dugim šetnjama i igranju, moraju imati u vidu da je to deo godine kada je aktivnost parazita najveća. Paraziti narušavaju i zdravlje ljudi, zato ne smemo zaboraviti na preventivu. Prema zvaničnim podacima Uprave za veterinu, u Srbiji je registrovano blizu milion pasa i mačaka. Procenjuje se da ih ima bar duplo više, nečipovanih, što nam ukazuje da je usled tolike gustine životinja preventivna zaštita neophodna.
Najčešći predstavnici spoljašnjih parazita su krpelji, buve, vaši, komarci i grinje. Ujed bude često neprijatan i izaziva svrab, a mogu biti prenosioci raznih uzročnika bolesti poput babezioze, borelioze, pseće pantljičare, srčanog crva…
Krpeljima naše podneblje omogućava odlične uslove za opstanak i razmnožavanje. Krpelji su aktivni tokom cele godine, s tim da je najizraženiji period njihove aktivnosti i brojnosti od maja do novembra. Najznačajnije krpeljski prenosive bolesti su lajmska borelioza i granulocitna anaplazmoza, koje su opasne za ljubimce, ali i za čoveka. Ujed krpelja ne izaziva svrab, ali na mestu ujeda može se pojaviti crvenilo kože. U pojedinim slučajevima ne dolazi do ozdravljenja i životinja nosi posledice celog života, pa je preventiva gotovo obavezna.
Buve možemo videti golim okom, ali veći deo njih ne vidimo na životinjama. Najčešće vlasnici primete njihovo prisustvo kada životinja počne da se češe ili se razvije alergija na pljuvačku buve, što prouzrokuje crvenilo, opadanje dlake, pojavu ranica po telu. U ekstremnim slučajevima može doći i do malokrvnosti. Pored iritacije kože, buve su prenosioci male pseće pantljičare i drugih uzročnika bolesti koje su opasne po ljude i pripadaju zoonozama.
Unutrašnji paraziti koji se najčešće pojavljuju kod naših ljubimaca su pantljičare i gliste. Preventivnu zaštitu od ovih parazita sprovodimo neposredno pre vakcinacije, međutim to nije dovoljno. Čišćenje od unutrašnjih parazita preporučuje se četiri puta godišnje.
Pantljičare u svom razvoju moraju imati prelaznog domaćina, često to bude čovek koji se zarazi jajašcima iz izmeta ljubimaca (psi/mačke). Tada se u organima poput jetre, mozga ili oka razvijaju ciste. Bolest je ozbiljna i može imati smrtni ishod, ako se ne reaguje na vreme. Lečenje je proces koji traje nekoliko meseci.
Na tržištu postoje različiti preparati u vidu ogrlica, tableta, pasti, ampula i praškova koji se vrlo lako primenjuju i ne zahtevaju odlazak kod veterinara. Potrebno je da redovno pregledate Vašeg ljubimca nakon šetnje, naročito obratite pažnju na delove tela oko vrata i ušiju. Izbegavajte visoku travu, žbunje i boravite na uređenim, pokošenim travnatim površinama.
Ako posumnjate na to da Vaš ljubimac ima parazita, bilo spoljašnjeg ili unutrašnjeg, obavezno posetite ili kontaktirajte svog veterinara.
