Poznavanjem simptoma trovanja može se spasiti život ukoliko se reaguje na vreme i odmah potraži stručna pomoć veterinara. Simptomi su različiti, a brzina kojom će se ispoljiti zavisi u velikoj meri od vrste otrova. Navodimo neke od simptoma trovanja: mučnina, povraćanje, proliv, osip po telu, gubitak ravnoteže, letargija, drhtavica, teško disanje, osetljivost na jako svetlo, gubitak svesti.

Trovanje hranom obično je posledica konzumiranja pokvarene, ubuđale ili kontaminirane hrane. Smeće predstavlja jedan od najčešćih izvora trovanja hranom kod pasa i to se obično dešava kada jede hranu sa ulice, pored kanti, leševe uginulih životinja i sl. Do trovanja može doći i u kućnim uslovima kada pas ili mačka pojedu hranu koja se koristi u ishrani ljudi a nije pogodna za njihov digestivni sistem.

Trovanje lekovima dešava se u slučajevima pogrešnih odluka vlasnika, kao što je davanje psu leka protiv bolova u neodgovarajućoj dozi ili slučajnim gutanjem lekova iz otvorene bočice. Mnoge tablete imaju sladak ukus pa ih pas vrlo lako može zameniti poslasticom. U zavisnosti od leka i unete količine u organizam, može doći do ozbiljnih problema pa i smrti.

Pesticidi/herbicidi/insekticidi/rodenticidi – veoma su rasprostranjeni i nalaze se na pristupačnim mestima poput garaže, šupe, dvorišta, kuće. Ova sredstva ne smeju se koristiti na otvorenom kada su životinje prisutne. Ukoliko dođu u kontakt sa malom količinom ovih supstanci, može doći do iritacije ali ne mora uvek biti razlog za uzbunu.

Terapiju kod trovanja prepisuje veterinar i sprovodi se uglavnom kod kuće. Preporučuje se mirovanje, prilagođena ishrana, uklanjanje spornih supstanci iz okoline. U terapiji trovanja koriste se protivotrovi, medicinski ugalj, lekovi protiv povaćanja, dijareje i visoke temperature, nadoknada tečnosti. Proces oporavka zavisi od ozbiljnosti samog stanja, starosti životinje, kondicije, prethodnih hroničnih bolesti. Prevencija je najbolja stvar kojom možete zaštititi Vašeg ljubimca, međutim do trovanja može doći bezobzira na to koliko ste pažljivi.

Vreme je ovde bitan faktor – ukoliko ranije odvedete psa kod veterinara, značajno se povećava verovatnoća dobrog ishoda i smanjuje se šansa za otkazivanjem vitalnih organa.

Чланак Trovanje kod pasa i mačaka се појављује прво на PetKlub.

Metabolizam kalcijuma kod mlađih kategorija je specifičan jer štene još uvek nema izgrađen deo kostiju koji služi kao depo za skladištenje kalcijuma, iz tog razloga neophodna je veća količina ovog minerala u ishrani. Ukoliko hranimo psa pripremljenom hranom ili ostacima našeg obroka, postoji mogućnost da će u hrani nedostajati kalcijuma zbog čega je nepohodno koristiti suplemente koji ga sadrže. Većina komercijalnih hrana za štence sadrži i do 2 puta veću količinu kalcijuma nego što je to slučaj sa hranom za odrasle pse. Pored toga, mladim psima velikih i džinovskih rasa svakako je poželjno u ishrani dodavati suplemente jer usled naglog rasta kod njih postoji veća šansa za razvoj bolesti pri kojima kosti postaju meke, slabe i lako lomljive (rahitis).

Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije pravilno absorbovale i iskoristile u organizmu, neophodno je prisustvo vitamina D3. Iz tog razloga pojava rahitisa češća je kod štenaca rođenih u zimskim mesecima jer provode vreme u zatvorenim prostorijama i nisu izloženi sunčevim zracima koji su izvor ovog vitamina. Sa druge strane, prevelika količina ovih minerala može dovesti do nepravilnog razvoja kostiju, osteohondroze (okoštavanje hrskavice), smanjenog rasta, otežanog kretanja, digestivnih problema poput dijareja, povraćanja i sl.

Kod odraslih pasa kalcijum je ugrađen u različite mineralne soli koje daju čvrstinu kostima i služe kao depo. Problem može nastati u toku graviditeta i dojenja pogotovo kod malih rasa koje oštene veći broj štenadi. Tada usled niskog nivoa kalcijuma dolazi do pojave veoma opasnog akutnog stanja organizma koje se naziva eklampsija. Može se javiti i pre porođaja ukoliko kuja nije blagovremeno pripremljena. U cilju sprečavanja eklampsije, tokom graviditeta i nakon porođaja kao i u periodu dojenja, neophodno je obezbediti optimalan odnos kalcijuma i fosfora koji postižemo upotrebom suplemenata.

Чланак Značaj kalcijuma i fosfora u ishrani се појављује прво на PetKlub.

Gojaznost je jedan od glavnih uzročnika lošeg zdravlja kod naših ljubimaca. Neke životinje imaju genetsku sklonost ka gojenju, ali poput ljudi, usled visokokalorične hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti često dolazi do stvaranja prekomernih kilograma.

Dugo se smatralo da su masne naslage nebitno tkivo koje služi kao rezerva dok ne zatreba organizmu. Međutim, istraživanja su pokazala da masno tkivo predstavlja aktivni endokrini organ koji proizvodi hormon leptin a on deluje na taj način da stimuliše mozak na uzimanje još većih količina hrane.

Gojaznost nije samo estetski problem, ona dovodi do većeg broja bolesti poput osteoartritisa, masne jetre, dijabetesa, bolesti srca i pluća i mnogih drugih poremećaja u organizmu. Artritis je stanje koje se najčešće javlja kod gojaznih životinja, a nastaje usled povećanog pritiska na zglobove koji ubrzano propadaju jer ne mogu da izdrže teret. Najčešće stradaju leđni pršljenovi, laktovi, kukovi i kolena.

Masna jetra se češće dijagnostikuje kod mačaka, mada nije redak slučaj i među psima. Bolest masne jetre se karakteriše većom količinom masti u jetrinim ćelijama usled čega dolazi do smanjene funkcije ovog izuzetno važnog organa.

Gojaznost se lako leči ukoliko vlasnik ima dovoljno čvrst karakter da ne popusti ljubimcu kada ga „moli za hranu“. Prva faza lečenja podrazumeva gubljenje suvišnih kilogama. Životinji se redukuje standardna hrana ili se daje specijana veterinarska dijeta namenjena gubitku težine. Iz ishrane se isključuju sve nagrade u vidu kolačića, poslastica kao i hrana koju je ljubimac dobijao „sa stola“. Kretanje je izuzetno važno za gubitak težine, ali gojazne životinje ne smeju se izlagati velikim naporima jer njihov organizam ne može izdržati taj tempo. Druga faza lečenja predstavlja održavanje telesne mase. Životinju nastavljamo da hranimo veterinarskom dijetom i malim količinama redovne hrane. Apetit se vremenom smanjuje, kondicija pojačava, zdravstveni simptomi uzrokovani masnim tkivom vremenom nestaju.

Odgovornost za zdravlje ljubimaca je isključivo na vlasniku. Iako svi žele da vide svoje ljubimce site i zadovoljne, moramo imati uvid u to koliko ih hranimo. Najbolji savet svakako jeste kvalitetna hrana u odgovarajućoj količini.

Чланак Gojaznost kod pasa i mačaka се појављује прво на PetKlub.

Vatromet i petarde mogu izazvati oštećenje sluha, naročito kod pasa i mačaka, jer oni imaju znatno osetljivije čulo sluha od nas. Često prilikom bacanja petardi psi pomisle da je u pitanju igračka ili predmet koji treba uhvatiti i doneti pa dolazi do teških povreda njuške, očiju i cele regije glave. Veliki broj pasa usled panike i straha od pucanja otrgne se s povoca ili preskoči ogradu dvorišta i pritom se izgubi što dodatno povećava stres kod životinje.

Kako bi praznični dani protekli lepo, bez vanrednih odlazaka kod veterinara, daćemo Vam nekoliko saveta kako da zaštitite Vaše ljubimce u predstojećem periodu.

Duže šetnje poželjno je obavljati u prepodnevnim časovima, a kako pada mrak šetnje treba skratiti na svega par minuta da bi se izbegao eventualni kontakt sa pirotehničkim sredstvima.

U toku novogodišnje noći potrebno je pripremiti posebnu prostoriju gde će zvukovi i bljeskovi biti maksmalno smanjeni, to može biti hodnik, kupatilo ili neki drugi izolovani deo stana. Spustite roletne, navucite zavese, postepeno pojačajte televizor da bi nadjačali spoljašnju buku, dajte ljubimcu omiljenu igračku ili neku poslasticu kako biste mu skrenuli pažnju i relaksirali. Mačke naročito treba pustiti da same pronađu zaklon ukoliko žele, bilo da je to prostor ispod ili iza kreveta, ormar ili neki drugi kutak doma. Nemojte pokušavati da je izmamite i nipošto ne pomerajte nameštaj kako biste došli do nje jer to može samo pojačati već dovoljan stres.

Ne pokušavajte da utešite životinju maženjem, grljenjem ili na neki drugi način jer to može da ima kontraefekat. Ostanite opušteni, ponašajte se uobičajeno, kada životinja oseti da se vlasnik ne boji i ona sama će ostati smirena.

Psi koji borave u dvorištu obično su manje plašljivi jer su naviknuti na spoljašnju buku, grmljavinu i sl. Ipak u ovom periodu poželjno je da budu zatvoreni u garaži ili nekom pomoćnom objektu kako biste sprečili eventualno preskakanje ograde i bežanje. Ukoliko procenite da Vaš ljubimac ne može da se izbori sa tolikom količinom stresa, u veterinarskim apotekama možete nabaviti razne vrste sedativa u vidu tableta, hrane, sprejeva na biljnoj bazi i na taj način znatno olakšati ljubimcu da se izbori sa stresnim periodom.

Чланак Kako sačuvati ljubimce tokom praznika се појављује прво на PetKlub.

Ukoliko se drže u kavezu, prostor mora da bude dovoljno veliki kako bi mogli da skakuću unutar njega. Kao prostirka mogu se koristiti piljevina, slama, seno i pritom se ne preporučuje žičani pod jer može dovesti do povreda ekstremiteta. Poželjno je zeca svakodnevno puštati van kaveza na par sati da bi ostao u kondiciji. Pritom, potrebno je obezbediti prostor u kome borave, pokriti sve kablove i žice kao i utičnice ukoliko mogu da im priđu.

Ishrana zečeva bazira se na senu, povrću, voću, peletima i uvek dostupnoj vodi. Od povrća najbolje je dati šargarepu, kupus, zelenu salatu, list maslačka, peršun… Sa voćem moramo biti oprezniji i najbolje im je ponuditi povremeno kao poslasticu. To može biti jabuka, kruška, breskva, ananas, kupina, malina. Treba izbegavati hranu sa visokim procentom šećera poput banane, grožđa, žitarica, čokolade, jer takva ishrana može dovesti do problema u probavnom sistemu.

Zečevi su po prirodi čiste životinje i sami sređuju svoje krzno ali svakako veoma je važno redovno četkanje kako bi im se skinula opala dlaka. Na taj način sprečavate da lizanjem unose dlaku koja se može u crevima nakupiti u toj meri da zapuši prohodnost digestivnih organa. Nokte je nephodno redovno skraćivati i proveravati njihovu dužinu. Seče se sam vrh nokta i za to postoje posebno namenjene makazice.

Jako je važno pratiti ponašanje Vašeg ljubimca, da li jede, da li pije vodu, spava, kakav im je izmet. Pošto je prirodan instikt zečeva da sakriju bilo kakav simptom bolesti, vrlo često se vlasnici kasno obrate veterinaru. Povremeno je potrebno voditi ih na redovnu kontrolu radi pregleda ušiju, očiju, zuba, kože, jer su to organi koji najpre ukazuju na potencijalnu bolest. Sterilizacija se takođe preporučuje jer smanjuje agresivnost i pozitivno utiče na celokupno zdravlje Vašeg ljubimca.

Чланак Zec kao kućni ljubimac се појављује прво на PetKlub.

Plak na zubima predstavlja mekanu mešavinu hrane, pljuvačke i bakterija i taloži se bliže desnima. Vremenom plak se stvrdne i predstavlja dobru osnovu za stvaranje kamenca. Tako iritirano tkivo oko zuba podložno je infekciji i često dolazi do upale desni (gingivitis) kao i stvaranja bolnih apscesa oko zuba. To dovodi do neprijatnog zadaha, krvarenja desni, ispadanja zuba i konstantnog bola. Stalno prisutne bakterije u upaljenim desnima krvotokom odlaze do bubrega, srca i drugih organa, na kojima mogu nastati razna oštećenja.

Pranje zuba treba započeti u što ranijem uzrastu kako bi Vaš ljubimac tu radnju prihvatio kao normalnu stvar. Postupak treba biti takav da ne pričinjava stres životinji već da kroz igru i omiljene poslastice vrlo lako obavite ceo proces. Zubne paste za pse i mačke poseduju korisne enzime koji mogu da razgrade plak, sadrže i antiseptike koji sprečavaju razvoj bakterija, vrlo su ukusne i primamljive ljubimcu. Pored četkice za zube, možete koristiti i komad gaze obmotan oko prsta kako biste brže očistili veću površinu zuba.

Određenom broju pasa bude ipak potreban stručni stomatološki tretman. On se sastoji u uklanjanju kamenca sa površine zuba. Zahvat se vrši u opštoj anesteziji i pritom zubi budu temeljno očišćeni i ispolirani kako bi se usporilo taloženje novog plaka.

Na našem tržištu postoje proizvodi napravljeni da pomognu održavanju zuba i desni Vašeg ljubimca. To su različite poslastice i igračke čija ergonomija omogućava skidanje plaka u određenoj meri, gelovi i sprejevi, zatim sredstva koja se dodaju u vodu za piće, suplementi u ishrani koji takođe imaju za cilj sprečavanje stvaranja plaka. Iako su ovi proizvodi korisni u održavanju higijene, ne postoji adekvatna zamena za svakodnevno pranje zuba Vašem ljubimcu.

Чланак Sve što treba da znate o higijeni zuba се појављује прво на PetKlub.

Hipotermija je stanje organizma kada telo usled niske spoljašnje temperature ne uspeva da održi svoju telesnu temperaturu u fiziološkim granicama. Kao rezultat toga dolazi do drhtavice, slabosti, depresije, pada imuniteta, loše cirkulacije, što dovodi do promrzlina perifernih delova tela poput ušiju, repa, šapa. Ovo stanje može i životno ugroziti Vašeg ljubimca u roku od par sati ukoliko na vreme ne primetimo znake hipotermije. Prva pomoć u ovakvim situacijama podrazumeva utopljavanje promrzle životinje ćebetom, jaknom, termoforom ili flašom tople vode, fenom… Ukoliko je životinja pri svesti treba joj dati mlaku vodu, supu, med, kako bi što pre organizam postigao normalnu telesnu temperaturu.

Psima koji hladne dane provode u dvorištu, potrebno je dobro izolovati kućicu od vlage, vetra i hladnoće. Unutar kućice treba postaviti parče tkanine, ćebe, jastuk na kom će moći da leže i zaštite se od zime. Psa treba češće i kaloričnije hraniti i do 25% više od redovnih obroka, dok posude za hranu i vodu ne bi trebale da budu od metala pošto se brzo zamrznu.

Male rase pasa (maltezeri, bišoni, jorkiji, mopsevi, pudle…) moraju da se čuvaju u zatvorenom i toplom prostoru Vašeg doma. Takvi psi nisu navikli na temperaturne promene, pa im prilikom šetnje obavezno obucite odeću poput džemperića, kaputića i jaknica. Pse sa gustom dlakom zimi treba redovno češljati i četkati jer održavana i čista dlaka pruža bolju toplotnu izolaciju.

Takođe treba obratiti pažnju na regulaciju temperature u stanu. Previše suv ili topao vazduh, spavanje pored ulaznih ili balkonskih vrata, pored grejnih tela, na promaji, može narušiti zdravstveni status Vašeg ljubimca, pa je pronalaženje adekvatne pozicije za spavanje i boravak od izuzetne važnosti.

Чланак Psi i hladno vreme се појављује прво на PetKlub.

Lajmska bolest se manifestuje različitim simptomima. Ukoliko primetite da se Vaši kućni ljubimci češkaju, da grickaju određeni deo tela, da se pojavljuje crvenilo na koži koje se širi, malaksalost, zamor, povišena telesna temperatura, postoji mogućnost da je se u njima nastanila bakterija. Ove simptome ne smete zanemarivati jer Lajmska bolest nije naivna.

U narednoj fazi bolesti često se javlja hromost usled zapaljenja zglobova koja traje par dana. Kod nekih pasa dolazi do problema sa bubrezima koje uključuje zapaljenje bubrežnih tubula i poremećenu filtracionu sposobnost bubrega, kao rezultat toga javlja se mučnina, povraćanje, gubitak apetita, pojačano uriniranje i otkazivanje bubrega u težim slučajevima.

Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu podataka dobijenih od vlasnika: informacije vezane za upotrebu repelentnih i drugih sredstava koji imaju za cilj suzbijanje krpelja, isključivanje drugih bolesti, test na Lajmsku bolest.

Terapiju ljubimac dobija kod kuće u vidu antibioitika, lekova protiv bolova, suplemenata za podizanje imuniteta i regeneraciju zglobova.

Iako mnogi smatraju da “sezona krpelja” traje od marta do oktobra, oni mogu biti zastupljeni tokom cele godine. Prevencija se prvenstveno ogleda u izboru mesta za šetnju i igru Vašeg ljubimca, provere kože nakon boravka van kuće i kao najbitnija stvar primena sredstava za suzbijanje krpelja. Na tržištu postoje različiti preparati u vidu ogrlica, tableta, ampula, sprejeva i praškova koji se vrlo lako primenjuju i možete ih nabaviti u veterinarskoj apoteci bez odlaska kod veterinara. Ukoliko pronađete krpelja u krznu, potrebno ga je ukloniti, ako je već zakačen za kožu treba potražiti stručnu pomoć i pratiti stanje Vašeg ljubimca narednih par dana kako biste eventualno primetili navedene simptome bolesti.

Чланак Sve što treba da znate o Lajmskoj bolesti се појављује прво на PetKlub.

Najčešće vrste ptica koje se gaje u domaćinstvima su tigrice, nimfe, zebe i kanarinci.

HRANA

Hranilica za ptice postavlja se na rešetke kaveza, čime se sprečava mogućnost povrede i davljenja. Keramička ili metalna posuda može se postaviti na dno kaveza kod ptica koje vole da se kupaju. Tada se obično stvara veći nered jer posude ptici često služe za igru. Ishrana je vrlo jednostavna i zasniva se na zrnastoj hrani uz vitaminsko-mineralne dodatke. Zavisno od vrste možemo im dodavati određeno voće i povrće poput banana, pomorandži, zelene salate i sl. Obavezna je i sipina kost iz koje će dobijati potrebne minerale a ujedno će im služiti i za oštrenje kljuna. 

OPREMA, IGRA I ZABAVA

Potrebno je da kavez bude dovoljno prostran kako bi ptica mogla nesmetano raširiti krila. Najbolje je izabrati pravougaoni kavez jer većina ptica, prvenstveno papagaji, vole da se penju pa im je iz tog razloga jako bitna visina. Poželjno je nabaviti nekoliko grana na kojima bi ptica provodila dan, za početnike dovoljno je nabaviti merdevine ili ljuljašku. Prilikom kupovine opreme uvek treba razmišljati da li je to nešto što ptica može progutati, da li su boje bezbedne, od kog je materijala oprema i da li može naškoditi zdravlju. Igračke za žvakanje od drveta veoma su važne jer grickanje i uništavanje drvenih predmeta je bitan deo njihovog života. Ukoliko ptica boravi sama u kavezu, poželjno je postaviti ogledalce i na taj način sama će sebi praviti društvo.

HIGIJENA

Za čišćenje kaveza najjednostavnije, a pritom i najbezbednije, sredstvo je razblaženo sirće. Za čišćenje posuda možete koristiti blagu sapunicu. Ukoliko Vaša ptica nije napravila veliki nered, možete koristiti običnu vodu i kavez prebrisati ubrusom.

Чланак Ptica kao kućni ljubimac се појављује прво на PetKlub.

Najčešći predstavnici spoljašnjih parazita su krpelji, buve, vaši, komarci i grinje. Ujed bude često neprijatan i izaziva svrab, a mogu biti prenosioci raznih uzročnika bolesti poput babezioze, borelioze, pseće pantljičare, srčanog crva…

Krpeljima naše podneblje omogućava odlične uslove za opstanak i razmnožavanje. Krpelji su aktivni tokom cele godine, s tim da je najizraženiji period njihove aktivnosti i brojnosti od maja do novembra. Najznačajnije krpeljski prenosive bolesti su lajmska borelioza i granulocitna anaplazmoza, koje su opasne za ljubimce, ali i za čoveka. Ujed krpelja ne izaziva svrab, ali na mestu ujeda može se pojaviti crvenilo kože. U pojedinim slučajevima ne dolazi do ozdravljenja i životinja nosi posledice celog života, pa je preventiva gotovo obavezna.

Buve možemo videti golim okom, ali veći deo njih ne vidimo na životinjama. Najčešće vlasnici primete njihovo prisustvo kada životinja počne da se češe ili se razvije alergija na pljuvačku buve, što prouzrokuje crvenilo, opadanje dlake, pojavu ranica po telu. U ekstremnim slučajevima može doći i do malokrvnosti. Pored iritacije kože, buve su prenosioci male pseće pantljičare i drugih uzročnika bolesti koje su opasne po ljude i pripadaju zoonozama.

Unutrašnji paraziti koji se najčešće pojavljuju kod naših ljubimaca su pantljičare i gliste. Preventivnu zaštitu od ovih parazita sprovodimo neposredno pre vakcinacije, međutim to nije dovoljno. Čišćenje od unutrašnjih parazita preporučuje se četiri puta godišnje.

Pantljičare u svom razvoju moraju imati prelaznog domaćina, često to bude čovek koji se zarazi jajašcima iz izmeta ljubimaca (psi/mačke). Tada se u organima poput jetre, mozga ili oka razvijaju ciste. Bolest je ozbiljna i može imati smrtni ishod, ako se ne reaguje na vreme. Lečenje je proces koji traje nekoliko meseci.

Na tržištu postoje različiti preparati u vidu ogrlica, tableta, pasti, ampula i praškova koji se vrlo lako primenjuju i ne zahtevaju odlazak kod veterinara. Potrebno je da redovno pregledate Vašeg ljubimca nakon šetnje, naročito obratite pažnju na delove tela oko vrata i ušiju. Izbegavajte visoku travu, žbunje i boravite na uređenim, pokošenim travnatim površinama.

Ako posumnjate na to da Vaš ljubimac ima parazita, bilo spoljašnjeg ili unutrašnjeg, obavezno posetite ili kontaktirajte svog veterinara. 

Чланак Paraziti u našem okruženju се појављује прво на PetKlub.